Stari grad

Стара варош - Косанчићев венац

Hајстарија градска амбијентална целина, a чини је простор измећу Калемегданског парка (Париске улице), Карађорђеве улице (до Бранковог моста), Поп Лукине, Иван Бегове и Грачаничке улице.
У овом делу града, проглашеном за културно добро, могу се видети многе репрезентативне грађевине, али и  обичне стамбене куће изграђене у  првој половини 19. века, из времена када је град почео да се шири изван зидина утврђења.

Кнез Михаилова улица

Пешачка зона и трговачки центар града. Једна од ретких улица која није мењала име од 1870. године, када је први пут именована. Законом је заштићена као најстарија и најзначајнија градска амбијентална целина.

Кнез Михаилова број 7

Зграда у Кнез Михаиловој број 7, из 1929. године. На фасади се налазе две фигуре дечака са воћем које представља симбол благостања. Аутор фигура је вајар Патар Палавичини.

Палата "Прогрес"

Палата се налази на углу Кнез Михаилове и Змај Јовине улице. Саграђена је по пројекту арх. Миодрага Мирковића 1994. године. 

 Галерија "Прогрес" 

У згради се налази и галерија која се простире на површини од преко 500 м2. Простор галерије је савремено опремљен, па се у њој организују најразличитије изложбе ликовних стваралаца као и  концератне активности.

 

Палата "Зора"

Почетком двадесетог века, 1904. године, архитекта Милан Антоновић пројектовао је ову зграду као пословно-стамбени објекат чија је фасада била украшена декорацијом у стилу сецесије. Реконструкцијом и доградњом која је обављена тридесетих година двадесетог века зграда је добила данашњи изглед. Реконструкција је урађена по плановима арх. Јанка Шафарика.

Данас се у овој згради налази шпански културни центар "Сервантес".

Кнез Михаилова улица

Београђани воле да шетају Кнез Михаиловом тако да им не сметају ретки летњи пљускови.

Кнез Михаилова после кише

Угао улица Кнеза Михаила и Ђуре Јакшића. 

Амбасада Републике Француске

Једна од три зграде у свету које је Република Француска наменски градила за своју амбасаду. Зграда амбасаде је подигнута 1934. године. Пројекат је урадио француски архитекта Анри Роже Експер у духу модернизма.

Кафана "?"

Најстарија београдска кафана

Кућу је саградио Наум Ичко 1823. године за кнеза Милоша Обреновића, у балканско-грађанском стилу. Кнез ју је поклонио свом видару, ећим Томи Костићу, а 1826. године ећим Тома је у приземљу зграде отворио кафану.

Кафана је током година мењала власнике и имена све до 1892. године, када је прешла у власништво Ивана Павловића. Он је кафани дао име "Код Саборне цркве",  али овај назив се није допао црквеним властима па је власнику запрећено и судским поступком ако не промени име. Тако је назив кафане измењен у "?", док се не нађе неко прикладније решење. Међутим, гостима се допало привремени назив, па је остао у употреби све до данас.

Улица краља Петра

Две куће са три броја: 11,13 и 15

Обе куће  су саграђене 1885. године по пројекту Јована Илкића у стилу неоренесансе, за М. Павловића (бр. 11 и 13) и М. Ристића (бр. 15).

Музеј Вука и Доситеја

Зграда Доситејевог лицеја је саграђена средином 18. века. У пролеће 1809. године у Карађорђевој Србији, у овој згради је радила  Велика школа - лицеј, коју је основао велики српски просветитељ и министар просвете, Доситеј Обрадовић. Велика школа је у овој згради радила до 1913. године.

Данас је ова зграда заштићена законом као споменик културе од изузетног значаја. У њој се налази се Музеј Вука и Доситеја, основан 1949. године.

Универзитетски парк

У центру Студентског трга налази се овај парк у коме су постављени споменици великим српским научницима: Доситеју Обрадовићу, Јовану Цвијићу и Јосифу Панчићу. Око парка је, по пројекту архитекте Милутина Борисављевића, подигнута ограда 1929. године.

Студентски трг

Трг просвете и културе. На простору трга и у његовој близини налазе се: Ректорат Београдског универзитета, више факултета, Коларчева задужбина, Етнолошки музеј, Београдска филхармонија, Музеј кинотеке.....

Капетан Мишино здање

Овo репрезентативно здање грађено је у периоду од 1857. до 1863. године. Подигнуто је по пројекту чешког аркитекте Јана Неволе за трговца и бродовласника капетан Мишу  Анастасијевића. Декорација на фасадама је урађена у византијским, готичким и ренесансним елементима. Капетан Миша је зграду завештао "отечеству", за смештај више кулутрних и просветних установа. Данас се у њој налази Ректорат Београдског универзитета.

Трг Републике

Палата "Реунион"

Зграда је изграђена 1930. године по плановима италијанских архитеката. У делу зграде ка Чика Љубиној улици налази се позориште "Бошко Буха".

Трг Републике - Споменик кнезу Михаилу

Споменик је постављен 1882. године, а дело је фирентинског вајара Енрика Пација. Споменик је посвећен кнезу Михаилу као ослободиоцу Србије од Отоманске империје. На постаменту су исписана називи градова које су турски војници коначно напустили 1867. године, а то су: Београд, Смедерево, Кладово, Соко, Ужице и Шабац. Аутор рељефа је архитекта Константин А. Јовановић.

Пролећни пљусак у Коларчевој улици.

Илија Милосављевић Коларац (1800 - 1878), рођен је у селу Колари код Смедерева, па отуд и надимак - Коларац. Трговао је храном, стоком, сољу и веома се обогатио. Пред крај живота тестаментом је оставио своје имање Фонду за стварање београдског универзитета и Фонду за помагање књижевности. Његова најпознатија задужбина је Коларчев универзитет.

Скадарлија

Већ више од два века чува боемски дух града. Једна је од незаобилазних туристичких атракција Београда.

Скадарлија је стари градски амбијент који спаја дух времена Београда од почетка 18. века до данас. У периоду 1717-1739. године у овом делу града саграђени су први објекти. Почетком 19. века улица се развијала, отваране су кафане у којима су се састајали уметници који су и формирали боемски дух ове улице који траје све до данашњих дана.

Трг Теразије - хотел "Москва"

Архитекта Јован Илкић је 1905. године, у сарадњи са рускум архитектима, пројектовао ову зградуи за Осигуравајуће друштво "Росија-Фонсијер" из Петрограда. Тако је настала једна од првих грађевина у стилу сецесије. Зелене керамичке плочице на фасади су произведене у чувеној фабрици "Жолнаи" из Печуја.

Стари двор

Зграда старог двора грађена је од 1881. до 1884. године. Архитекта Александар Бугарски пројектовао га је као резиденцијални објекат краља Милана Обреновића. После Првог и Другог светског рата, урађене су реконструкције двора јер је у оба рата зграда претрпела знатна оштећења. 
Данас се у згради Старог двора налази Скупштина града Београда.

Дом Народне скупштине

Зграда Народне скупштине грађена је деветнаест година, од 1907. до 1936. године. Пројекат је уадио архитекте Јован Илкић, а завршена је под надзором његовог сина, архитекте Павла Илкића. Изградња је почела 1907. године, али је реализација пројекта прекинута 1914. године због Првог светског рата. Пројектована је у духу академизма.

Скулптуре "Играли се коњи врани"

Испред главног улаза у Дом народне скупштине 1939. године постављене су две велике скулптуре у бронзи под називом "Играли се коњи врани",  рад вајара Томе Росандића.

Раскрсница улица: Кнеза Милоша и Краља Милана

Поглед са "Београђанке"

Зграда Министарства пошта

Грађена је од 1926. до 1930. године, према пројекту архитекте Момира Коруновића, у српско-византијском стилу. 

Прва варошка болница

Болница је основана 1865. године на иницијативу кнеза Михаила Обреновића. Зграда болнице саграђена је 1868. године по плановима архитекте Јована Френцла у стилу романтизма. Од 1921. до 1983. године у овој згради била је смештена Очна клиника. Од 1968. године у овој згради се налази Музеј српске медицине.

  

Црква Светог Александра Невског

Култ Св. Александра Невског су у Београд донели војници Руског добровољачког корпуса генерала Черњајева. Црква је почела да се гради 1912. године према пројекту архитекте Јелисавете Начић, а завршена је тек 1929. године. Велики допринос у завршним активностима изградње цркве имао је и руски архитекта Василије Андросов.

 

Београдска задруга

Прво српско осигуравајуће друштво основано је 1882. године, а носило је име "Београдска задруга". Пословна зграда задруге саграђена је 1905. године, по плановима Андре Стевановића и Николе Несторовића. Зграда је пројектована у духу еклектизма са елементима необарока.

Фигуре на прочеqу фасаде: "Жена са кошницом" , "Мушкарац са свитком" и "Жена са четри детета", дело су Фрање Валдмана.