BG tvrdjava

Београдска тврђава
На узвишењу изнад ушћа Саве у Дунав налази се Београдска тврђава, место из којег се развио данашњи Београд.
Простор Београдске тврђаве насељавали су многи народи, а први писани запис који помиње словенско име града, Београд, датира из 878. године. Име је поменуто у једној преписци папе Јована 8. са бугарским кнезом Борисом.
Утврђење је први пут у српској власти за време владавине краља Драгутина (1276-1316), сина краља Уроша. Београд је други пут у српским рукама после Косовског боја, када деспот Стефан Лазаревић обнавља српску државу у новој престоници - Београду (1404-1427).  Деспот обнавља утврђење и у току двадесетак година изградње, бедеми Горњег града добијају данашњи изглед. У то време је настало источно и западно подграђе.
Од 1521. године па до почетка 19. века Београдску тврђаву наизменично освајају Аустријанци и Турци. И једни и други при освајању руше утврђење, а по освајању га обнављају и дограђују.
Београдска тврђава је поново у српским рукама у 19. веку. Проглашена је спомеником културе од изузетног значаја 1979. године. Тврђаву чине Горњи и Доњи град.

 
Победник
Скулптуру је извајао Иван Мештровић 1912. Године. По првобитном пројекту, требало је да буде постављена у средиште фонтане на Теразијском тргу. Овај пројекат није реализован, те је споменик тек 1928. године постављен на данашње место у част десетогодишњице пробоја Солунског фронта. 


"Римски" или Велики бунар
На излазу из Краљ капије налази се Велики бунар. Направљен је почетком 18. века а служио је за снабдевање водом у време дугих опсада града. Дубина му је 62 метра, а до воде се долази спуштајући се тридесетак метара уским спиралним степеницама.


Istocno podgradje - crkva Ruzica
Црква Ружица
На бочном улазу у цркву Ружицу постављене су две бронзане фигуре. Српски средњевековни витез и војник из Првог светског рата. Аутор фигура је руски архитекта Николај Краснов, а израђене су  у браварској радионици "Колачек и син", Јозефа Колачека. Радионица је основана 1897. године, а налазила се у данашњој улици Илије Гарашанина. Интересан је податак да у Београду данас постоји атеље "Ковано гвожђе и уметничка браварија Колачек", који се бави израдом уметничких предмета од кованог гвожђа. Тако три праунука Јозефа Колачека, Бранислав, Дино и Растко, данас настављају породичну традицију.


Источно подграђе
Источно подграђе је део Београдске тврђаве испод Јакшићеве куле који повезује Горњи и Доњи град. Настало је средином 15. века. У њему се налазе црква Ружица, црква свете Петке и спомен костурница браниоцима Београда из 1915. године.


Скулптура 'Буђење'. Аутор: вајар Драгомир Арамбашић
Скулптура се налази испред Уметничког павиљона "Цвијета Зузорић"  који је подигнут  1928. године према пројекту Бранислава Којића. Овај објекат изграђен је прилозима Удружења пријатеља уметности, које је носило назив по овој дубровачкој песникињи. Удружење је основано 1922. година на иницијативу Бранислава Нушића.


Скулптура 'Борба', рад вајара Симеона Роксандића
Скулптура "Борба" је израђена 1906. године за Балканску изложбу која се одржавала у Лондону. Скулптура је на изложбу транспортована бродом и до аутора су стигле вести да је брод потонуо, а са њим и његово дело. Да би скулптура ипак била део изложбе, скулптор је излио још један примерак "Борбе". Накнадно се сазнало да весто о потонућу брода нису биле тачне и да је брод са скулптуром стигао у Лондон. Тако је један примерак скулптуре откупио град Београд, а други, идентичан, је постављен у Загребу.


Donja kalemegdanska terasa
Калемегдан.  Тераса савског шеталишта.
Парк Калемегдан чини простор око Београдске тврђаве који је преуређен у парк 1867. године, за време владавине кнеза Михајла Обреновића. Основне планове за уређење Калемегдана направио је први београдски урбаниста Емилијан Јосимовић.У време настајања парка, Калемегдан је заузимао простор до "Великих степеница," а тек после 1931. године парк је проширен. Тада је извршено  и озелењавање површина Горњег града.
Осим зеленила у парку се налазе и споменици подигнути значајним личностима Србије, уметнички павиљон "Цвијета Зузорић", спортски терени, зоолошки врт...


Велике степеница
Велике степенице повезују Савско шеталиште и Савску терасу. Пројектовао их је 1928. године руски архитекта Георгије Коваљевски.


Споменик захвалности Француској
Споменик је подигнут у знак сећања на помоћ Француске у Првом светском рату. Подигнут је добровољним прилозима Друштва пријатеља Француске и Друштва некадашњих ђака француских школа. Споменик је дело вајара Ивана Мештровића, а у парк Калемегдан је постављен 1930. године.


Галерија Природњачког музеја
Природњачки музеј је основан 895. године, а прва стална поставка музеја отворена је 1904. године.  У галерији музеја у Великом равелину Београдске тврђаве налази се изложбени простор овог музеја.


Kula Nebojsa
Кула Небојша

Подигнута је средином 15. века ради заштите приобаља. Из ње се топовима бранио улаз у пристаниште и била је значајна тачка одбране града.
У време владавине Турака претворена је у тамницу. У њој је 1789. погубљен грчки револуционар и песник Константинос Ригас познатији под именом Рига од Фере.

 
Izlozba posvecena Rigi od Fere
Кула Небојша - изложба
Кула Небојша, је претварена у музеј и центар културе посвећен грчком песнику и револуционару Риги од Фере као и историји Куле односно историји Београдске тврђаве.


Odmor posle obroka
Зоолошки врт - Врт добре наде

Београдски зоолошки врт је основан 1936. године и један је од најстаријих зоо вртова Европе. Налази се на Малом Калемегдану на простору омеђеном улицама Тадеуша Кошћушка и Војводе Бојовића, до Видин капије. Простире се на површини од 6 хектара, а у њему се налази преко 200 животинских врста.


Зоолошки врт - Врт добре наде

Зоолошки врт - Врт добре наде

Нема коментара: