 |
| Улаз у манастир Крушедол |
Манастир Крушедол је један од шеснаест фрушкогорских манастира. Изграђен је почетком 16. века а манастирска
црква је посвећена Благовештењу.
 |
| Црква Арача у близини Новог Бечеја |
Рушевине
бенедиктинске опатије, представљају један од најзначајнијих средњевековних
културно историјских споменика Баната. Базилика је подигнута око 1230. године у
стилу романтике а уништена је 1551. године у једном ратном походу Турске
војске.
 |
| Манастир Горњак |
Налази се у
Горњачкој клисури, између Петровца и Жагубице, на левој обали реке Млаве.
Основао га је испосник Григорије Синаит, а кнез Лазар (14. век) је био ктитор
манастира. Мошти испосника Григорија Синаита (касније Свети Григорије) су
велика светиња овог манастира.
 |
| Манастир Туман |
Удаљен је
10 киломатара од Голупца. Изграђен је у моравском стилу, а посвећен је Св.
Архангелу Гаврилу. Недалеко од манастира се налази испосница Св. Зосима
Синаита. Легенда помиње Милоша Обилића, као ктитора манастира.
 |
| Манастир Манасија |
Манастир је
задужбина Деспота Стефана Лазаревића. Подигнут је између 1408. и 1417. године.
Најзначајнији објекат је црква Свете Тројице, изграђена у моравском, са
елементима рашког стила.
 |
| Манастир Раваница |
Манастир
је задужбина кнеза Лазара и кнегиње Милице. Налази се у близине села Сење,
испод Кучајских планина. Грађен је од 1375. до 1377. године у моравском стилу а
осликан је 1387. У Раваници се чувају
мошти кнеза Лазара.
 |
| Горњи Адровац |
Недалеко од
Алексинца на брду изнад села Горњи Адровац, налази се спомен црква Николају
Рајевском. Руски пуковник, добровољац у српско-турском рату 1876. године, погинуо је на овом
брду а његов живот је послужио Лаву Толстоју да створи лик грофа Вронског, у
роману Ана Карењина.
 |
| Црква Светог Ахилија |
Најстарији
и највреднији споменик у Ариљском крају. Цркву је саградио краљ Драгутин
1296.године.
 |
| Манастир Каона |
Капела на гробљу испред улаза у манастир Каона.
 |
| Манастирска церква |
Манастир Каона припада Епархији шабачкој. Налази се у близини села Владимирци.
 |
| Манастир Каона |
Садашња
манастирска црква, посвећена Светом Архангелу Михаилу, подигнута је у
византијском стилу, на темељима старе цркве 1892. године.
 |
| Стара Павлица |
Налази се
на десној обали Ибра и вероватно је један од најстаријих манастира у Србији. Не
постоје поуздани подаци о његовом настанку али се зна да је настао пре доба
Немањића, најкасније у првој половини 12. века. Остаци
манастира, посвећеног апостолима Петру и Павлу, су конзервирани и о њима брину
(као и о Новој Павлици) монахиње манастира Градац.
 |
| Крупањ - Добри Поток |
На свега
километар од Крупња налази се село Добри Поток, познато по старој цркви
посвећеној Успењу Богородице. Осим старе цркве, у овом комплексу се налазе и
природњачки и етнолошки музеј овог краја.
 |
| Манасти Прохор
Пчињски |
Налази се
реци Пчињи на падини планине Козјак. Тачно време настанка се на зна поуздано
али се претпоставља да је прва црква настала у 11. веку. Временом је више пута
дограђивана: у 14. затим у 16. и коначхо у 19. веку, када су изграђени и
данашњи манастирски конаци. Посвећен
је Светом Прохору Пчињском, који је у 11. веку мисионарски ширио веру у овом
крају.
 |
| Манастир Жича |
Један је
од најзначајних манастира у Србији. Ктитор манастира је био Стеван Првовенчани
уз помоћ свог брата Саве. Градња манастира је почела 1208. а завршена је 1215.
године. Манастир је био прво седиште српске
архиепископије а у њему је је крунисано седам владара из лозе Немањића.
 |
| Манастир Студеница |
На 11
киломатара од места Ушће, на падинама планине Голије, налази се најзначајнији
српски манастир - Студеница. Подигао га је Стефан Немања у 12. веку. Грађен
је од 1183. до 1195, а добио је име по реци Студеници. Манастир је живописан
почетком 13. века, техником која представља врхунац српско-византијске
уметности.
 |
| Испосница Светог
Саве |
На обронцима планине
Радочело на 950 метара надморске висине, налази се ова невероватна грађевина.
Настала је у време када се градио манастир Студеница а служила је светитељу да
се у миру посвети молитвама. Ту је написао и Студенички типик - правило по коме
се и данас врши служба у манастиру Студеница.
 |
| Манастир Градац |
Смештен
је на шумовитим падинама Голије, удаљен
свега десетак километара јужно од манастира Студенице. Подигнут је у другој
половини 13. века, као задужбина краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша,
која је овде и сахрањена 1314. године. Црква је сазидана у рашком стилу са
елементима готике.
 |
| Манастир Сопоћани |
Налази се на извору
реке Рашке. Још један у низу манастира овог краја, чији је ктитир неко од
владара из лозе Немањића. Краљ Урош је подигао овај манастир 1260. године.
Архитектонски, припада рашкој школи, а црква је посвећена Св. Тројици. Фреске
овог манастира (13. век) спадају у најзначајнија дела ове врсте сликарства.
