Manastiri

Улаз у манастир Крушедол

Манастир Крушедол је један од шеснаест фрушкогорских манастира. Изграђен је почетком 16. века а манастирска црква је посвећена Благовештењу.

Црква Арача у близини Новог Бечеја

Рушевине бенедиктинске опатије, представљају један од најзначајнијих средњевековних културно историјских споменика Баната. Базилика је подигнута око 1230. године у стилу романтике а уништена је 1551. године у једном ратном походу Турске војске.

Манастир Горњак

Налази се у Горњачкој клисури, између Петровца и Жагубице, на левој обали реке Млаве. Основао га је испосник Григорије Синаит, а кнез Лазар (14. век) је био ктитор манастира. Мошти испосника Григорија Синаита (касније Свети Григорије) су велика светиња овог манастира.

Манастир Туман

Удаљен је 10 киломатара од Голупца. Изграђен је у моравском стилу, а посвећен је Св. Архангелу Гаврилу. Недалеко од манастира се налази испосница Св. Зосима Синаита. Легенда помиње Милоша Обилића, као ктитора манастира.

Манастир Манасија

Манастир је задужбина Деспота Стефана Лазаревића. Подигнут је између 1408. и 1417. године. Најзначајнији објекат је црква Свете Тројице, изграђена у моравском, са елементима рашког  стила.

Манастир Раваница

Манастир је задужбина кнеза Лазара и кнегиње Милице. Налази се у близине села Сење, испод Кучајских планина. Грађен је од 1375. до 1377. године у моравском стилу а осликан је 1387. У  Раваници се чувају мошти кнеза Лазара.

Горњи Адровац

Недалеко од Алексинца на брду изнад села Горњи Адровац, налази се спомен црква Николају Рајевском. Руски пуковник, добровољац у српско-турском рату 1876. године, погинуо је на овом брду а његов живот је послужио Лаву Толстоју да створи лик грофа Вронског, у роману Ана Карењина.

Црква Светог Ахилија

Најстарији и највреднији споменик у Ариљском крају. Цркву је саградио краљ Драгутин 1296.године.

Манастир Каона

Капела на гробљу испред улаза у манастир Каона.

Манастирска церква

Манастир Каона припада Епархији шабачкој. Налази се у близини села Владимирци.

Манастир Каона

Садашња манастирска црква, посвећена Светом Архангелу Михаилу, подигнута је у византијском стилу, на темељима старе цркве 1892. године.

Стара Павлица

Налази се на десној обали Ибра и вероватно је један од најстаријих манастира у Србији. Не постоје поуздани подаци о његовом настанку али се зна да је настао пре доба Немањића, најкасније у првој половини 12. века. Остаци манастира, посвећеног апостолима Петру и Павлу, су конзервирани и о њима брину (као и о Новој Павлици) монахиње манастира Градац.

Крупањ - Добри Поток

На свега километар од Крупња налази се село Добри Поток, познато по старој цркви посвећеној Успењу Богородице. Осим старе цркве, у овом комплексу се налазе и природњачки и етнолошки музеј овог краја.

Манасти Прохор Пчињски

Налази се реци Пчињи на падини планине Козјак. Тачно време настанка се на зна поуздано али се претпоставља да је прва црква настала у 11. веку. Временом је више пута дограђивана: у 14. затим у 16. и коначхо у 19. веку, када су изграђени и данашњи манастирски конаци. Посвећен је Светом Прохору Пчињском, који је у 11. веку мисионарски ширио веру у овом крају.

Манастир Жича

Један је од најзначајних манастира у Србији. Ктитор манастира је био Стеван Првовенчани уз помоћ свог брата Саве. Градња манастира је почела 1208. а завршена је 1215. године. Манастир је био прво седиште српске архиепископије а у њему је је крунисано седам владара из лозе Немањића.

Манастир Студеница

На 11 киломатара од места Ушће, на падинама планине Голије, налази се најзначајнији српски манастир - Студеница. Подигао га је Стефан Немања у 12. веку. Грађен је од 1183. до 1195, а добио је име по реци Студеници. Манастир је живописан почетком 13. века, техником која представља врхунац српско-византијске уметности.

Испосница Светог Саве

На обронцима планине Радочело на 950 метара надморске висине, налази се ова невероватна грађевина. Настала је у време када се градио манастир Студеница а служила је светитељу да се у миру посвети молитвама. Ту је написао и Студенички типик - правило по коме се и данас врши служба у манастиру Студеница.

Манастир Градац

Смештен је на шумовитим падинама Голије,  удаљен свега десетак километара јужно од манастира Студенице. Подигнут је у другој половини 13. века, као задужбина краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша, која је овде и сахрањена 1314. године. Црква је сазидана у рашком стилу са елементима готике.

Манастир Сопоћани

Налази се на извору реке Рашке. Још један у низу манастира овог краја, чији је ктитир неко од владара из лозе Немањића. Краљ Урош је подигао овај манастир 1260. године. Архитектонски, припада рашкој школи, а црква је посвећена Св. Тројици. Фреске овог манастира (13. век) спадају у најзначајнија дела ове врсте сликарства.

Пећка патријаршија

Манастир близу Пећи, на улазу у Руговску клисуру. Подигнут је у 13. веку, као метох манастира Жиче. Од 14. па до 18. века био је седиште архиепископа и патријарха Српске православне цркве.

Летња гостопримница Манастира Високи Дечани

Манастир је саграђен у 14. веку а ктитор му је био краљ Стефан Дечански. По њему је  манастир добио име. Мошти ктитора и данас се налазе у манастирској цркви која је посвећена Христу Пантократору.