Izletista

Топчидер

Парк Топчедер је настао тридесетих година 19. века одлуком кнеза Милоша да на овом месту изгради свој нови двор - конак. На површино од 10 хектара простор око конака је уређен у као репрезентативан дворски парк по угледе на паркове европских резиденција тог времена. Почетком 20. века Топчедер постаје градски парк и омиљено излетиште београђана све до данашњих дана.

У Топчидеру се налазе: црква светог Петра и Павла, камени обелиск који је постављен у част повратка кнеза Милоша у Србију 1859. године, скулптура „Жетелица“, споменик Арчибалду Рајсу, швајцарском доктору криминологије, великом пријатељу српског народа.

Топчидер - Милошев конак

Конак кнеза Милоша у Топчидеру је изграђен 1931. године. Конак је дело кнежевог неимара Хаџи-Николе Живковића, а радове су извели Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић. Испред конака се налази дрво јаворолисног платана старог преко 160. година, са крошњом од преко 34 метара висине и пречника од 49 метара. Платан је заштићен законом као природна реткост.

Данас је у згради конака смештен Историјски музеј Србије.

Жетелица

Најстарија парковска скулптура ''Жетелица'' представља жену у природној величини са снопом жита у рукама. Аутор скулптуре је бечки вајар Фиделис Кимел. Скулптура је постављена у Топчидерски парк 1852. године.

Споменик Арчибалду Рајсу

Доктор Арчибалд Рајс (1876-1929) је био публициста, криминолог и професор Универзитета у Лозани. Дошао је у Србију на позив српске Владе да би учествовао у комисији за утврђивање мађарских, немачких и бугарских ратних злочина у Србији за време Првог светског рата. Био је и на Солунском фронту од 1916. до 1918. године. Одликован је медаљом за храброст. По окончању рата одлучио је да настави живот у Београду.  Написао је књигу ''Чујте Срби'', о српској политици и политичарима, која је и данас актуелна.

Споменик овом изузетном човеку, ауторa Маркa Брежанинa, постављен је у Топчидер 1931. године.

Ада Циганлија

Ада Циганлија је речно острво које се налази на четвртом километру од ушћа Саве у Дунав. Популарна "Ада" је у ствари била острво све до 1967. године, када су изграђене две превлаке на рукавцу између острва и десне обале Саве. Тако је настало језеро дугачко 4 колометара и широко 200 метара, а Ада Циганлија је од острва постала полуострво.

Ада - Плажа

На језеру су уређене шљунковите плаже у дужини од 6 километара тако да се у летњим месецима овде расхађује и до 300 хиљада београђана.

Спомен парк Јајинци

Спомен парк посвећен је стрељаним родољубима у току фашистичке окупације земље.

Некадашње стрелиште послужило је фашистима да на овом месту стрељају 80 хиљада Срба, Јевреја, Рома и присталица антифашистичког покрета.

Споменик је постављен 1988. године, а дело је вајара Војина Стојића.

 

Авала

Оаза чистог ваздуха и зеленила, заштићено природно добро, налази се на само десетак километара од центра града. Ова ниска планина (511 мнв) београђанима пружа могућност рекреације у природи, боравка у неком од авалских ресторана или посету видиковцу авалског торња са кога се пружа прелеп поглед на Београд као и на северне делове шумадије.

Авала

У средњем веку на врху Авале налазио се град Жрнов, из кога се контролисао прилаз Београду. Данас се на Авали налазе многе пешачке стазе, планински домови, Споменик незнаном јунаку и ТВ торањ, један од симбола Београда, поново изграђен после рушења у НАТО бомбардовању 1999. године.

Галопери

Указом крља Александра Карађорђевића из 1920. године земљиште на Царевој ћуприји је уступљено Дунавском колу јахача "Кнез Михаило", за "одржавање коњских утакмица". Већ 1921. године на Царевој ћуприји су одржане прве галопске трке, а прве трке касачких коња одржане су 1930. године. Велике заслуге за остваривање идеје о изградњи тркалишта припадају тадешњем председнику Дунавског кола јахача, Владиславу Рибникару.

Касачи

На "Хиподрому Београд", се и данас одржавају трке коња на задовољство многих љубитеља овог лепог спорта.