Топчидер |
Парк Топчедер је настао тридесетих година 19. века одлуком кнеза Милоша да на овом месту изгради свој нови двор - конак. На површино од 10 хектара простор око конака је уређен у као репрезентативан дворски парк по угледе на паркове европских резиденција тог времена. Почетком 20. века Топчедер постаје градски парк и омиљено излетиште београђана све до данашњих дана.
У Топчидеру се налазе: црква светог Петра и Павла, камени обелиск који је постављен у част повратка кнеза Милоша у Србију 1859. године, скулптура „Жетелица“, споменик Арчибалду Рајсу, швајцарском доктору криминологије, великом пријатељу српског народа.
Конак кнеза Милоша у Топчидеру је изграђен 1931. године. Конак је дело кнежевог неимара Хаџи-Николе Живковића, а радове су извели Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић. Испред конака се налази дрво јаворолисног платана старог преко 160. година, са крошњом од преко 34 метара висине и пречника од 49 метара. Платан је заштићен законом као природна реткост.
Данас је у згради конака смештен Историјски музеј Србије.
Жетелица |
Најстарија парковска скулптура ''Жетелица'' представља жену у природној величини са снопом жита у рукама. Аутор скулптуре је бечки вајар Фиделис Кимел. Скулптура је постављена у Топчидерски парк 1852. године.
Споменик Арчибалду Рајсу |
Доктор Арчибалд Рајс (1876-1929) је био публициста, криминолог и професор Универзитета у Лозани. Дошао је у Србију на позив српске Владе да би учествовао у комисији за утврђивање мађарских, немачких и бугарских ратних злочина у Србији за време Првог светског рата. Био је и на Солунском фронту од 1916. до 1918. године. Одликован је медаљом за храброст. По окончању рата одлучио је да настави живот у Београду. Написао је књигу ''Чујте Срби'', о српској политици и политичарима, која је и данас актуелна.
Споменик овом изузетном човеку, ауторa Маркa Брежанинa, постављен је у Топчидер 1931. године.
Ада Циганлија |
Ада Циганлија је речно острво које се налази на четвртом километру од ушћа Саве у Дунав. Популарна "Ада" је у ствари била острво све до 1967. године, када су изграђене две превлаке на рукавцу између острва и десне обале Саве. Тако је настало језеро дугачко 4 колометара и широко 200 метара, а Ада Циганлија је од острва постала полуострво.
На језеру су уређене шљунковите плаже у дужини од 6 километара тако да се у летњим месецима овде расхађује и до 300 хиљада београђана.
Спомен парк Јајинци |
Спомен парк посвећен је стрељаним родољубима у току фашистичке окупације земље.
Некадашње стрелиште послужило је фашистима да на овом месту
стрељају 80 хиљада Срба, Јевреја, Рома и присталица антифашистичког покрета.
Споменик је постављен
1988. године, а дело је вајара Војина Стојића.
Авала |
Авала |
У средњем веку на врху Авале налазио се град Жрнов, из кога се контролисао прилаз Београду. Данас се на Авали налазе многе пешачке стазе, планински домови, Споменик незнаном јунаку и ТВ торањ, један од симбола Београда, поново изграђен после рушења у НАТО бомбардовању 1999. године.
Галопери |
На "Хиподрому Београд", се и данас одржавају трке коња на задовољство многих љубитеља овог лепог спорта.
Нема коментара:
Постави коментар